Fountain del Mare

-dodje i gleda fontanu pa se nasmeje za sebe-

Sedi na zidiću fontane i haotično zapisuje nešto u rokovnik, pazeći da joj pritom ne odlete silni papiri i ne ispadne torba.

-odjednom dobije inspiraciju i kada je vidi tako da sedi i izvadi blok pa pocne da skicira nju kako sedi,ali sa repom sirene -

Uzdahne, kada zapne u prevodu, pa ostavi papire pored sebe, a rokovnik preko njih, i prošara pogledom okolo.

ne mrdaj !-kaze glasno i manicno -

Pogleda ga pogubljeno i cimne se, misleći da ima neku bubu na sebi, jer nije izvalila da on drži blok.

Ne, ne, ne upropastila si zamisao , stani -crta brzo skicu i mrmlja- dobro , uredu sada mozes da radis sta hoces

Ne mrda neko vreme, pa užurbano spakuje stvari u torbu i ode do njega - A šta radiš to? -

sta bih mogao da radim sa blokom i sa olovkom u ruci? -stavi brzo blok u torbu i pocne da kruzi oko fontane-

- Predvidela sam taj odgovor - cokne i krene za njim - Jesi ti to mene crtao? -

crtao sam sta sam video , nije zavrseno -gleda jos uvek i pridje joj- moram dobro da ti vidim lice da bih dovrsio -uhvati je za bradu- dobre proporcije

- Am..hvala? - stoji nepomično i trepće brzo - To je malo napad na privatnost, jel. Nisi čuo za traženje dozvole prvo - brblja, prateći pogledom njegove oči.

Da trazim dozvolu za sta-pocne da se smeje - nije da cu zaraditi pare od ovoga, ovo je za mene samo -okrene se i opet je pogleda- izvini mene kad pukne inspiracija , ja sam trista na sat

- Primetila sam - odmeri mu izraz lica skoro upitno - Pa, možda ja ne želim da me crtaš ili šta već, na primer. Nije ti to palo na pamet? -

Pa nije da me je briga , i da nisi htela, jedan dobar pogled bi mi bio dovoljan da zapamtim svaku crtu tvoga lica , ali nije bitno , eto pocepacu ako hoces, pocepacu -odmahne rukom -

- Aj, bre, nemoj da se nerviraš - raširi malo oči, jedva stižući da mu pohvata svaku reč i pokret.

Ja sam Vitorio-kaze ovaj put smireno i pruzi ruku-

- Valeri - stegne mu slabašno ruku, pa se naglo osmehne - Da li je to italijansko? -

Da, da tvoje?

- Nisam sigurna, mislim da se samo svidelo mojim roditeljima - slegne blago ramenima, pa ponovo složi entuzijastičan izraz lica - Nego, mislila sam da, pošto naslućujem specifičan akcenat, a tvoje ime mi je sve potvrdilo, da li bih mogla da te zamolim za jednu ogromnu uslugu? - nastavi da priča brzo, ne čekajući da joj odgovori - Studiram italijanski i zapela sam ovde - izvuče one papire - Kako bi preveo ovu reč u ovom kontekstu? Muči me ceo dan. -

Moglo bi se prevesti kao, naslucivao, predosecao -izgovori na italijanskom- govoris moj maternji jezik?

- Ti si moj spasitelj, hvala ti puno - nasloni papir na zidić i dopiše - Da - doda sramežljivo.

O koliko je dugo proslo , a da nisam govorio na italijanskom, bar ne sa nekim -kaze na italijanskom i nasmeje se siroko-

- Srećom nisi prvi Italijan s kojim pričam, inače ne bih stigla dalje od mucanja - odgovori na italijanskom, pomalo stidljivo, ali fluentno.