Alessandra's Pizzeria

-Hvala, takođe. -nakezi se. -Lepo izgleda, ali moja je bolja.

Želiš da probaš i promeniš mišljenje?

-Još uvek razmišljam. -nasmeši se, pa proba i napravi namerno neku grimasu.

Kako da ne. -pruži se kako bi uzela malo od njegove.

-Uzmi sve, ne sviđa mi se. -kaže u šali, pa se nasmeje. -Ali i dalje tvrdim da je moja bolja.

Ni meni se ne sviđa. -isplezi mu se.

Zvacu te ovih dana, kad bduem pravio, ako ne budes imala sta da radis. -namoigne joj.

Osmehne se. -Moraću da proverim.

-Nego šta. -namigne joj. -Kako ti je na faksu?

Okej. Iskreno ne nedostaje mi trenutno. Tebi? Pravni, je l' tako beše?

-Ma da. -zakoluta očima. -Dužim ovo, baš ne mogu da sednem da naučim-

Ako voliš to što učiš ništa nije teško. -osmehne se. -Ako treba pomoć, reci..

-Pomoć uvek dobro dođe, da znaš. -klimne glavom. -Ako te ne mrzi.

Imam vremena na pretek. Samo javi.

-Pa dok ne nađeš nekoga. -isplazi joj se.

Kažeš to kao da me tako dobro poznaješ. -smeška se.

-A nije baš tako, to je bio bukvalno jedan dan. -nakezi se.

Jedan, ali vredan. -osmehne se.

-Znači i ti tako misliš? -podigne obrvu i gleda je.

Osmehne se široko, ali se uozbilji. -Pa vidiš da sam te se setila čim sam te ugledala, znači da je sigurno tako. -pokuša da se našali, ali pomisli da je možda rekla na pogrešan način.

Zagrcne se i samo nastavi da jede, pokušavajući da promeni temu. -Kako ti je brat?

Fino. Čujemo se jednom u par dana, ali to je verovatno zato što nema devojku. Čim nađe neku ne javlja se nedeljama. I dalje trenira. Možda i on dođe u posetu neki put. Pošto moji planiraju da im ovo bude poslednji grad u koji su se doselili.

Klima glavom, pažljivo je slušajući. -Mhm, lepo će im biti ovde, ali već vidim da će tebo dosaditi.

Zašto tako misliš? -osmehne se i gleda ga.

-Ne znam. -slegne ramenima. -Vreme će pokazati.