Lifeguards

Nakon što završi sa brćkanjem, ode preko drvenih daščica do kućice i popne se gore, pa upadne unutra.
- Mogao bi konačno da mi kažeš.. - ućuti kada vidi da je to neki drugi dečko i nervozno prođe prstima kroz mokru kosu - Am, izvini. Da li možda znaš gde je onaj drugi dečko koji radi ovde? Onaj plavi? -

- Ne znam na koga misliš, ja trenutno samo menjam nekog - namršti se blago.

- Mislila sam da moj drug radi sada - uzdahne i baci pogled na sat - Menjaš ga tokom cele smene ili samo na kratko? -

- Ni to ne znam - ugrize se za usnu - samo mi je neko rekao da ga menjam i otrčao negde. NIsam ga stigao ni pogledati.

- To baš liči na njega - nasmeši se opušteno i sedne na drvenu stolicu do njega - Neće ti smetati ako ga sačekam ovde? -

- Neće - kaže - Ali neverujem da će se pojaviti. Već dva sata sam ovde. Otišao bih ja odavno, ali nemam ništa drugo da radim.

- Možeš ti da ideš, ako hoćeš. Ne bi mi bio prvi put da "radim" ovde - slegne blago ramenima i uzme novine sa stola, pa pogleda da li piše nešto zanimljivo.

- A-a - odmahnu glavom - Prijatno je ovde - kaže
- Nije gužva, kao dole - pokaza prstom na dole

- Da, danas ima baš puno ljudi, pretoplo je - baci pogled ka plaži, pa progviri iza novina i pogleda njega - Usput, kada ti već pravim društvo i davim te..ja sam Valeri. -

- Liam - nasmeši se.
- Inače, zašto tražiš tog lika? - upita - meni se čini da se neće pojaviti do kraja dana.

- A, ma to mi je drug. Treba da idemo do bioskopa večeras, pa sam došla da potvrdim to s njim, da ne bi zaboravio, ali izgleda da neće biti ništa od toga - slegne ramenima i pogleda u telefon.

- Drug? - nasmesi se zlokobno - Ili nesto vise?

Raširi oči i pogleda ga kao da nije normalan - Drug, naravno - cokne i skloni kosu s lica.

- Drug? Jesi sigurna? Meni više zvuči kao de.. - ne dovrši jer shvati da zaviruje u privatnos osobe kojoj se ne seća ni imena, koje je reklo pre samo par minuta.

- Mah, misli šta 'oćeš - napući usne, kao da je ljuta, iako joj to uopšte nije smetalo - Jesi ti odavde inače? -

- Izvini, imam naviku da zavirujem u tuđi život - kaže pogledavši u pod.
- Da - dodade.

- Opušteno, i ja isto. Uvek pričam sa svima kao da ih poznajem ceo život, zato misle da sam čudna - osmehne se široko.

- To je meni porodično - nakezi se.
- Pa kako ti se zove dru.. ponovo to radim, zar ne? - namršti se samom sebi i zakoluta očima.

- Nema veze. Zove se Nik i da, samo je drug. Slobodna sam kao ptica - naceri se i zatakne kosu iza ušiju.

- Neke ptice se čuvaju u kavezu - zeza je - ili neke ptice polome krilo, pa ne lete.. neke čak padnu pri prvom letu.

- Joj bre, vi realisti uvek gnjavite nas sanjare, strašno - smeje se tiho dok ga gleda.

- Džabe bežite od realnosti, kad je nemožete izbeći - nakezi se.

- Je l' ti namera da me izdeprimiraš ili ti to tako dođe prirodno? - podigne obrvu i smeška se.

- Ne, ja koristim kremu za to - naceri se široko - Zove se unistiživotvalerie - zadnje izgovori kao jednu reč.