College's yard

-Aha, to je na mapi tu. - klimne glavom i pokaže mesto gde je i ona pokazala pa pogleda ka fakultetu. - Pa, kada uđeš na ona glavna vrata videćeš stepenice, po mapi to bi trebao da bude prvi sprat i odmah prva vrata levo. Ako sam ja to dobro videla. - pogleda ponovo zamišljeno na mapu. - Da, to je to.-

Hvala ti. Valjda ću se snaći. Kurs ionako počinje tek za 40 minuta. -baci pogled na telefon kako bi proverila.

-Ma, ništa..to je najmanje što sam mogla da učinim. - nasmeje se. - Onda svakako imaš još vremena. Inače, ja sam Hayley.-

Sophia. -pruži ruku i osmehne se. -Gde si krenula toliko užurbano, Hayley?

Pruži joj ruku i nasmeje se. - Pa, sad više nigde..taksi je već otišao, a prodavnica se zatvorila. Ali dobro, drugi put. Nego, misliš da će ti kursevi da ti pomognu?-

Ja sam kriva. Izvini. -slegne ramenima. -Pa ne mislim da će mnogo pomoći, više tražim neku zanimaciju, a i taman koristim priliku da upoznam fakultet ovde, pošto me roditelji teraju da se prebacim.

-Ma nisi ti, ja sam nespretna. - nasmeje se. - Što te teraju? Ne razumem. - iskrivi malo usne i podigne obrve.

Pa oni će sledeće godine doći ovde i onda me ubeđuju da se prebacim kako bi živeli u istom gradu. -slegne ramenima. -Stalno smo se selili i onda im je možda lakše tako.

-Aha, pa dobro..jel tebi tako lakše? Mislim ako se nisi vezala za taj fakultet ili nešto slično, onda se prebaci..čula sam da ovde nije loše. - nasmeje se.

Ne znam da li je lakše, oduvek sam htela da studiram u LA-ju, jer sam tamo rođena, ali stvari se menjaju. Mišljenja se menjaju. Ljudi se menjaju. -nasmeši se. -Nije strašno ako se i fakultet promeni.

-Vau, pa neko te je baš ozbiljno razočarao. - iskrvii usne i klimne glavom. - Ali mislim da ne treba da brineš, nekada je i dobro da se sve promeni. - nasmeši se.

Nasmeši se. -Da, novi ljudi mogu biti zanimljivi. Jesi bila možda na onom maskenbalu skoro?

-Jesam..i ti si? Možda sam te i videla, samo je pod maskama teško prepoznati ljude. - nasmeši se.

To i ja sad razmišljam. Deluješ mi poznato. -osmehne se. -Ličiš mi na jednu moju drugaricu iz New Yorka. -klimne glavom kada se seti.

-Am, pa živela sam u New Yorku..ali nisam sigurna da li na mene misliš. - podigne obrve pokušavajući da se seti.

Stvarno? -osmehne se. -Mislila sam na moju mnogo dobru drugaricu odande i ja sam neko vreme živela tamo.

-Aha. - nasmeje se. - Pa, onda je moguće da smo se sretale nekad..stvarno mi deluješ poznato.-

Kakva slučajnost. Kada si ti došla ovde?

-Pa, ima nekih mesec dana..otprilike. Ti?-

Malo posle tebe. -osmehne se. -Ako imaš vremena mogle bi da svratimo negde na kafu sada?

-Pa mogle bismo..ja imam vremena, ali šta ćeš ti sa svojim kursom? - pokaže ka fakultetu i nasmeje se.

Ionako sam pauzirala semestar, ne bih ni trebala da se motam po fakultetima za to vreme. -osmehne se i krenu odatle.

-To je zapravo odlično. - izvije usne u luk. - Gde ćemo?-

Mislim da sam videla jedan kafić tu iza ugla. -okrene se u tom smeru i spakuje papire koje je nosila u torbu. -Ovim putem. -osmehne se.

-Hajde, pratim te. - nasmeje se i krene za njom.