Mona

-Jao, nerviraš me. - isplezi mu se namršteno. - Okej, tako teraš i devojke od sebe..tvoj problem. - naceri se. - A mogli bismo da krenemo? Meni se vrtiiii, i budi srećan ako mi se ne sloši negde usput.

-Znam hani. -zakikoće se i namigne joj. -Ali ja imam devojku, ne treba mi više niiedna. -isplazi joj se. -Mhm, hajde. .Mislim da ću morati auto ovde da ostavim. -isturi donju usnu.

-Pa, taman mi olakšavaš posao, ne moram da te čuvam od svakakvih. - naceri se. - I ja moj. Onda imaš dve opcije ili me nosiš ili idemo taksijem. - podigne obrve i zakikoće se. - A mogao bi sada taman do mene? Pošto, naravno, nisi došao posle maksembala. - odmahne rukom kao da je to i očekivala.

-Vidiš da nisam toliko loš. -nakezi se. -Da si mršavica, pa i da kažeš da mogu da te ponesem, ali ovako.. teško. -slegne ramenima i skupi usne, ali odjednom samo prasne u smeh. -Kako hoćeš, biraj ti. -navuče jaknu i krene ka izlazu. -Nije loša ta ideja. -klimne glavom. -A nisam stigao, mislio sam sutra svakako.

-Odvratan si. - isplezi mu se pa dohvati torbicu i krene za njim. - A čekaaaj me. - pridržava se za njega kako bi lakše hodala. - Da da, naravno da nisi. - promrmlja dok je tražila telefon kako bi pozvala taksi.

Namesti se da je mogla lepo da ga uhvati ispod ruke. -Imao sam puno obaveza. -slegne ramenima i nakezi se, pa izvadi svoj telefon iz džepa i krene da zove taksi kada izađu. -Ja ću, mislim da sam prisebniji. -namigne joj.

-Ti i obaveze? Ne laži. - nakezi se pa vrati telefon u torbicu. - A mogla sam i da stopiram. - počne da se smeje pa sedne na neki zidić kada izađu.

Spusti kažiprst preko usana, pokazujući joj da ćuti i smeška se, pa kada završi razgovor vrati telefon u džep i sedne pored nje. -Za dva, tri minuta.. cela večnost.

-Da, cela večnost i to još s' tobom. - iskrivi usne i naceri se pa pruži ruke ka njemu kako bi joj pomogao da ustane.

-Mhm, a tebi kao loše. -nakezi se i pruži joj ruku, pa krenu ka taksiju kada stigne. -Pre nego što uđemo, jesi sigurna da znaš adresu? -skupi usne, pokušavjući da ne prasne u smeh i otvori joj vrata.

-Jao, kako me nerviraš. - zakoluta očima u šali pa ga gurne s vrata kako bi ušla. - Woodin's Mill. - kaže taksisti kada krene.

-Obožavaš me. -nakesi se, pa zakolita očima kada to uradi, pokušavajući da se održi i uđe u taksi. -Da li sam već pomenuo nekad da ću te udaviti? -pogleda je na kratko, pa nasloni glavu na prozor.

-Am, pa nekih milion puta. - naceri se pa se nasloni na prozor do sebe, držeći se za glavu.

-Mhm, mada mislim da ću ponoviti još toliko puta. -nasmeje se i otvori malo prozor. -Kako se ovoga pre nisam setio? -pucne prstima i iskrivi usne.

-Samo ti ponavljaj. - izvije usne u luk pa podigne obrve. - Čega?-

-Da otvorim prozor. -pokaže prstom i nakezi se. -Zagušljivo je i vruće i..-uzdahne, ne završivši rečenicu.

-..i pijani smo i tako. - dovrši mu rečenicu i počne da se smeje.

Pogleda je krajičkom oka i prasne u smeh. -Volim kad tačno znaš šta sam hteo da kažem. -klimne glavom, pa kada stignu plati taksisti i izađe polako iz auta. -Huh, na trenutak sam pomislio da će nas odvesti ko zna gde.

-Pa, nije kao da te znam sto godina. - počne da se smeje za njim pa izađe iz taksija. - Ali nije, tu smo. - klimne glavom pa uđe.