Kisses Bridge

Otključa auto i uđe unutra; ali pre toga izvadi telefon i proveri ima li nesto.

Otvori vrata i uđe unutra, vraćajući mobilni u torbicu. -Imaš neki poziv?

Odmahne glavom. -Nou, niko me se nijr setio. Ti?

Samo Breena. Neće da prestane da mi priča o nekom doktoru koga je upoznala. Želi da nas spoji.

Prasne u smeh. -Ona nije normalna. -slegne ramenima i krene. -To uvek radi,ne bi me cudilo da je neki ludak, cuvaj se.

Za sada deluje kao zanimljiv tip. Ali videćemo. -nasmeje se.

-Pa dobro, samo ti kazem. -pogleda je na trenutak i nasmesi se.

Nadam se da je normalan. Treba mi neko sada. -osmehne se, ne gledajući u njega.

-Pa dobro, ne sumnjam u tvoj izbor. -procisti grlo.

Je l' to zato što i ti spadaš tu? -nasmeje se.

-Pa otprilike,draga. -osmehne se. -Ili nisam u pravu?

Upravo me voziš kući, zar ne? -namigne mu i nasloni glavu na sedište.

-Svojoj, da. -nakezi se. -Izbegavas odgovor ili mi se cini?

To ti je bio odgovor. -nasmeje se.

Cokne i odmahne glavom. -Interesantno.

Previše je kasno da bi me skapirao iz prve, huh?

-Otprilike, a i musko sam, ne citam izmedju redova. -nasmesi se.

Eh. Neke devojke zaslužuju da budu dešifrovane.

Ugrize se za usnu i pogleda je kada se parkira. -Uvek tako filozofiras?

Imam ja svoje momente. -nasmeje se i uhvati mu pogled.

-Zanimljivo. -nakezi se. -Hajde,nemam nameru da sedim u kolima, kao idiot.

Izađe iz auta i krene za njim do stana.