Forestville Park

Šetala je parkom i uživala u suncu.

Vraća se sa predavanja i prelistava neke beleške iz rokovnika dok šeta.

Zamislila se nešto bila i slućajno se zabila u djevojku koja joj je išla u susret. - Oh..oprosti.. -

Štrecne se i ispadne joj rokovnik iz ruku.
- Ne, izvini, ja nisam gledala. Skroz sam izgubljena - potraži rokovnik pogledom i savije se da ga podigne.

- Ma ja sam kriva, ne gledam kuda hodam nego zujim okolo.. -

- Ma opušteno, nema veze - odmahne rukom, gurne rokovnik u torbu, pogleda je i osmehne se - Izvini, ali ti si meni užasno poznata. Mislim da te znam od negde..možda sa časova klavira - gleda je suženim očima, kao da pokušava da se seti.

- Zamijenila si me s nekim..ja ti nisam odavde.. - Osmjehne joj se.

- Ups, izvini - stavi dlan preko usana i osmehne se, kao i uvek kad joj je bilo neprijatno - Nekako uvek uspem da se izblamiram, iako imam najbolje namere. -

- Ma joj daj..to mi ljudi cesto kazu..bez brige.. - Namigne joj. - Usput, ja sam Breena. - Osmjehne se.

- Valeri, drago mi je - klimne glavom i osmehne se - Pa, kada si stigla u Majami? Kako ti se sviđa? -

- Prije par dana sam stigla i ovo sto sam vidjela mi se svidja.. -

- Predivno je ovde. Ima puno super mesta, dobrih ljudi i zgodnih momaka - osmehne se blago - Odakle si? Čini mi se da čujem zanimljiv akcenat. -

- Irska.. - Osmjehne se. - Južna obala. -

- Opa, Evropa. Je li tačno ono da je u Evropi sve moguće? - osmehne se široko - To mi Amerikanci imamo običaj da kažemo. -

- Zakljuci sama. - Kaze i pocne nabrajati. - Odvjetnica sam, povremeno radim u pubu gdje svaki vikend pjevam i sviram za lokalne stanovnike.. uz to crtam, plesem, pisem pjesme i jako puno citam..a obozavam se voziti na motoru.. -

- Vau. Što si onda došla ovde, ako ti je bilo tako super tamo? -

- Dijelom zbog posla a dijelom zbog zabave. -

- Nećeš se razočarati što se tiče zabave - osmehne se široko.

- Pa nadam se da necu.. - Osmjehne se i otpije kave.

- Jaoj, izvini, je l' žuriš negde? Baš sam te zadržala - počne da priča brzo.

Stavi joj dva prsta preko usta da bi je usutila. - I inace pricas kao navijena ili? -

Iznenadi se i zaćuta.
- Jedna od mojih 'vrlina' - nasmeje se sama sebi - Mada, i nije to toliko loše. Sa mnom nikad ne može da ti bude dosadno - odmahne glavom, kao da je sigurna u to.

Nasmije se na to. - Sto si ono rekla gdje stanujes? -

Sedne na prvu praznu klupicu koju nađe, pošalje Meredit poruku da je stigla i čeka je.