Path

- Što? Planiraš da odapneš? - podigla je obrve i nasmejala se.

-Ma svake nedelje pokušavam da se samoubijem na kreativne načine, ali mi nikako ne ide.- lupnuo je.

- Sreća pa sam ja najveći kreativac kojeg si ikada upoznao. Mogu da pomognem - protrljala je dlanove i počela da se smeje.

-Ne sumnjam u tvoju kreativnost, ali stvarno bi to učinila za mene?- napravio je zahvalan izraz lica.

- Bih, iz ovih stopa - potapšala ga je po ramenu, smeškajući se.

-Ao, niko nikad u životu nije bio tako darežljiv prema meni.- rekao joj je istim izrazom lica, pa je počeo da se smeje.

- Sve za tebe, Bobe - nasmešila se slatko, a onda složila zbunjen izraz lica - Šta je smešno? Ne veruješ mi? - pokušala je da odglumi iznenađenost, ali nije uspela da se ne nasmeje.

-Recimo da ne izgledaš kao osoba koja voli da pomaže ljudima, Kiti.- nastavio je da se smeška. -Ili sam pogrešno procenio?- podigao je obrvu.

- Sad možeš i da me moliš na kolenima, neću ti pomoći šta god da ti treba - coknula je i pogledala ga ljuto kroz trepavice.

-Treba li sad ovo da shvatim ozibljno?- upitao je, aludirajući na pređašnju situaciju kada mu je rekla da je shvatio previše ozbiljno.

- Da - rekla je odmah i okrenula glavu od njega, zagledavši se u nešto - Stvarno to misliš? - pitala je, ne okrenuvši se, jer nije mogla da skrene pogled.

-Iskreno? Tako sam procenio, ali svi znamo da izgled vara, a i uzmimo u obzir da se znamo jako kratko.- pogledao je u pravcu u kome je ona gledala.

- Bezveze - prokomentarisala je i počela da se igra svojim narukvicama na koje je i spustila pogled.

-Koji deo tačno?- upitao je tiše nego što je hteo.

- To što delujem tako, ne znam - uzela je privezak palcem i kažiprstom i blago ga pritiskala i okretala, a onda podigla pogled.

-Izvini, opet, ako sam te uvredio.- promrmljao je i pogledao je iza sebe.

- Ne, opušteno, samo nisam znala da je tako - blago je slegla ramenima i skupila šaku u pesnicu kojom ga je slabašno lupila po ramenu, želeći da mu time pokaže da je sve okej.

-Nemaš pojma koliko mi je sada nepijatno, Kiti.- izgebavao je da je pogleda.

- Nema potrebe. Nisi prvi koji mi je rekao tako nešto ili nešto slično - pokušala je da mu uhvati pogled i da mu se nasmeši, a onda je pucnula prstima, kao da se nečega setila - Šta kažeš na neko blejanje, čisto da se iskupiš? Onda ti možda oprostim - naglasila je to "možda" i ugrizla donju usnu.

Okrenuo se ka njoj, pogledao je i osmehnuo se široko -To zvuči sjajno.- naslonio je dlan na njeno rame, pa ga je brzo sklonio. -Ali pod uslovom da ti izabereš mesto.-

- Mogli bismo na plažu. Nisam bila još od prošlog leta. Sve čekam neku žrtvu, ne volim da idem sama na plažu - pričala je jako brzo, a onda se umirila i sačekala njegov odgovor, pritom skoro neprimetno podigavši desnu obrvu.

Nastavio je da se smeška -Pronašla si svoju žrtvu onda.- slabo ju je bocnuo u rame, na isto mesto gde je predhodno naslonio dlan. -Kad idemo?- podigao je obrve.

Ispratila je pogledom njegov pokret i nasmejala se istom - Odma', diži dupe - pljesnula je dlanovima, ali se nije ni mrdnula sa klupe - Kad god budeš hteo i imao vremena...i budeš psihički spreman za taj doživljaj - izimitirala ga je, bocnuvši ga na isti način u rame.

Sve vreme je pratio njene pokrete i kad ga je bocnula, još šire se nasmešio -Mislim da sam spreman.- rekao je odlučno, ustao i uhvatio je za ruku, te ju je povukao da ustane.

Malo se spetljala i zaljuljala kada ju je iznenada povukao, pa se pridržala dlanom za njegova prsa - Sledeći put upozori - sklonila je ruku i nasmejala se - Ti to ozbiljno? -