Miami Beach

- Ja - napući usne i nacrta srce u pesku, razmišljajući kako da mu postavi pitanje - A, ovaj, Arletin brat..je l' se i dalje družiš s njim? - žmirka, kao zbog svetlosti, trudeći se da ne bude providna.

Skonta da tu ima nečega, jer ju je dobro poznavao, ali se napravi da ništa ne primećuje -Aha, baš smo pre neki dan išli na neku žurku.- zarije nogu u pesak.

- Lepo, lepo. Dugo nisam bila na nekoj dobroj žurci, ulenjila sam se - izbrblja brzo, da bi što pre promenila temu.

-Sutra idemo na jednu, dođi s nama.- pogleda je iskosa, smeškajući se sebi u bradu.

- A, ne, ne. Nema šanse. Nikako - brecne se i odmahuje glavom.

-A zašto, moliću lepo?- trpne par puta i napući usne.

- Zato što...ne mogu. Moram da učim za ispit - prevrne se na stomak i zuri u pesak, da ne bi morala da gleda u njega.

-Ko uči vikendom?- prevrne očima, okrenuvši glavu preko ramena da bi je video.

- Neko ko nije taknuo knjigu do sada? Ja, na primer - ispruži desnu ruku i nasloni glavu na nju, tako da može da gleda u njega.

Okrene se i on na stomak, dok se laktovima pridržava -Izgovori.- klima glavom, kao da potvrđuje svoju reč.

- A šta to? I ovako previše brbljam - osmehne se, govoreći tiše.

-Mislio sam na izgovore, a ne na glagol izgovoriti.- ćušne je, smeškajući se.

- A. Znaš da ovom crvenom bojom samo pokrivam plavu, da? - smeje se sama sebi i stavi dlan preko lica.

-Ma, mica mala.- grize unutrašnju stranu obraza da ne bi počeo da se smeje. -A možeš mi pričati o o mom drugu, jelte.- očekuje njenu reakciju, gledajući ispred sebe.

- Ćuti - kaže kroz smeh, jer ju je još više zasmejavao.
- Imaš ti puno drugova, koliko ja znam. -

-Pričali smo o jednom malopre.- iskrivi glavu ka njoj.

- Jesmo? - ugrize unutrašnjost donje usne i podigne obrve.

-Kako hoćeš.- Okrene se ponovo na leđa i ispruži se, te stavi ruke ispod glave -Verovatno ni ne želiš da ti kažem nešto što mi je rekao u vezi tebe.- zažmuri.

- Šta god da ti je rekao, nije dobro.. On mi je bivši, Metju - ugrize usne i nasloni čelo na ruke, tako da joj je lice skriveno.

Okrene glavu ka njoj i žmirka zbog sunca -Zapravo, nije rekao ništa loše.- trepne.

- Šta je rekao? - pita nakon uzdaha, kao da nije htela da čuje, iako ju je zanimalo.

Otvori oči i okrene se na bok, kako bi mogao da je gleda -Da mu nedostaješ.- pokušava da uhvati njen pogled.

Promeškolji se malo i trudi se da izbegne njegov pogled - Šta da mu radim, nije morao da me prevari - skupi se malo i namršti obrve, jer nije volela da izgleda ranjivo.

-U pravu si, ali uzmimo u obzir i činjenicu da je bio mrtav pijan te večeri.- reče joj tiho.

- To je sranje izgovor, nemoj da ga braniš - pogleda ga u oči ozbiljno, pa okrene glavu malo dole, pustivši kosu da joj padne preko lica.