Miami Beach

-Znaš da ga ne branim, pričali smo već o ovome.- promrmlja, isto tako tiho. -I daj, prestani da skrivaš lice, znaš da ne volim kad to radiš.- skloni joj kosu iza uha.

- Pa, da imam lepo lice, možda ga i ne bih skrivala. Možda me dečko ne bi prevario i možda bi mi život bio lepši. Uglavnom, bila bih moja bliznakinja Fibi - zažmuri i gunđa - Uvek mi pokvariš dan, Met - našali se i blago mu ćušne rame.

-Da, da, mnogo si ružna, previše. Fibi je daleko lepša od tebe i bolja u svemu.- klima glavom i stiska usne, pa prevrne očima -Prestani da patetišeš, znaš da to nije tačno.- razbaruši joj kosu, kad mu kaže da joj uvek pokvari dan, pa se nasmeje.

- Tako je - isturi donju usnu, pa cokne i krene da namešta kosu - Bolje da ne pokušavam da ti vratim, izgubiće mi se prsti tamo gore - pokaže pogledom na njegovu kosu i nakezi se.

-To nije 'tamo gore'.- naduri se -To je moja predivna kosa.- izjavi ponosno, gledajući ispred sebe.

- Tako si metro, ne verujem - uzdahne, pa se osmehne blago - Je l' smem da ispatetišem još malo? Drago mi je što si tu za mene retardiranu. -

-Sad ću ti još delovati kao neki nafurani, ali ne diraj mi kosu.- iskrevelji joj se kao malo dete.
-Ajde, sad sam raspoložan za slušanje patetičnih izjava.- stiska usne, da se ne bi nasmejao. -Retardu.- doda, pa ne izdrži i nasmeje se.

- Kakav si ti idiot, ja ne mogu da verujem - gleda ga neko vreme, pa se prevrne na leđa dok se smeje gotovo nečujno.

-Šta sam sad uradio?- uozbilji se, jer nije čuo, niti je mogao da vidi da se smeje.

Prasne u smeh i stavi dlanove preko lica, ne rekavši mu ništa.

-Ja hoću da ti se nađem u nevolji, a ti ovako. Dobro, dobro.- cokće, zavrtivši glavom, pa pokrije lice novinom koja je bila tu, pored njega.

- Šta je sad bilo? - osloni se na lakat i malo nagne nad njega - Ček', ne mrdaj. Ima neki dobar film, samo da vidim kad - žmirka i čita.

-Nema me, gotovo.- ne pomera se.

- Da li da te ugušim ili da te ne ugušim? - mrmlja više za sebe i nastavi da gleda koji filmovi se daju.

-Uguši me, olakšaćeš i meni i tebi.- promrmlja ispod novine.

- Hm, ne, to je previše lako. Daću ti izbor - povuče novine polako ka dole, da mu se vide samo oči - Ako hoćeš sa mnom u bioskop, živećeš. Ako ne, žao mi je. -

-Ako je tako, onda biram drugu opciju.- trepće par trenutaka, pa krene da se smeje i skloni novine, pa se ispravi u sledeći položaj, gledajući je -Kad idemo?-

- Kad 'oćeš. Čak ću te pustiti i da izabereš film, pošto ja ne mogu da se odlučim - osmehne se kao dete i prati ga pogledom.

-Ma gledaćemo bilo koji, meni su skoro svi isti.- slegne ramenima ravnodušno, pa uzme novine da vidi kojih sve filmova ima i kad.

- Svi su ti isti? - zatrepće brzo i gleda ga kao da ju je najstrašnije uvredio.

Podigne pogled sa novina i zagleda se u nju -Skoro.- vrati pogled na novine i čeka da krene sa uobičajnim komentarisanjem, koji slede nakon takvih pogleda.

- Ja ne mogu da verujem. Strašno - promrmlja i gviri iza njegovog ramena, da bi videla u šta gleda - Ne znam samo da li ćeš moći da izdržiš dva sata i trideset minuta bez cigarete. Ne znam kako do sada nisi zapalio nijednu - namerno ga proziba i podigne obrvu.

-Imam fobiju da zapalim pred tobom, od kad si mi spalila čitavu paklicu.- stiska usne, pa mu se sadržaj jednog filma posvidi i pokaže joj prstom -Šta misliš o ovom?- podigne obrvu, gledajući je -Ma, izaći ću kad me bude uhvatila kriza.- kaže to kao da je nešto najnormalnije.

- Onda ću ja da idem sve vreme za tobom i ti ćeš se odvići od te gadne navike - pljesne dlanovima zadovoljno, pa ga opet pogleda kao da nije normalan - Da izađeš u sred filma? - kaže kao da ga nije dobro razumela, pa spusti pogled na film koji je pokazao i klimne glavom.

-Onda ću se ja truditi da izbegnem tvoje društvo.- nakezi se, suzivši oči. -Da, neće mi biti prvi put. I onako nikad ne odgledam svaku scenu filma.- slegne ramenima nehajno.