Lake Bellatrix

Posle manjeg razgledanja jezera, stala je pored jednog malog natpisa i počela da čita istoriju jezera koja joj se činila zanimljivom.

Šteta pored jezera sa slušalicama u ušima, dok razgledava jezero i biljke oko njega.

Kada pročita sve, pogleda ponovo okolo pa se spusti da ubere jedan cvetić.

S obzirom na to da nije zapalio cigaru čitavih pola sata, izvadi paklicu iz džepa i namršti se kad vidi da mu je samo jedna cigara ostala. Izvadi tu jednu cigaru, zapali je i baci paklicu iza sebe ne mareći da li će neko da ga vidi.

Pošto joj je pakla pala tačno pored noge, ustala je i pogledala u njegovom smeru. - Am, ispalo ti je ovo ili te toliko mrzi da prošetaš još dva koraka i ubaciš je u kantu? - pitala je pomalo sarkastično, ali ipak nasmejano.

Kada je začuo nečiji glas, okrenuo je glavu i gledao ju je preko ramena -Um, rekao bih da je ovo drugo u pitanju.- reče uz osmeh, ali delujući malo bezobrazno.

Dohvati paklicu pa je odnese do najbliže kante, koja je bukvalno bila pored njega. - Vidiš? Nije bilo toliko teško, a nije čak ni bolelo. - raširi oči kao da je iznenađena pa se nasmeje.

Okrene se ka njoj, sve vreme je prateći pogledom -Jesi li sigurna da nije bolelo?- gleda je kao neuvereno.

-Am, pa možda malkice.. - pokaže prstima pa slegne ramenima, a onda se nasmeje.

Nasmeši se, klimajući glavom -Tačno sam znao.-

-A daj, pogledaj oko sebe kako je sve lepo, zar ti nije žao da tako zagađuješ? - podigne obrve i upita ga uz slab osmeh.

-Ja sam inače po prirodi jako neuredan, tako da ne.- nakezi se, osvrćući se oko sebe. -Baš sam nekulturan.- napući usne.

Zakoluta očima u šali i nasmeje se. - Pa ne moraš biti uredan, samo malko griže savesti i ubacio bi je u kantu.-

Izvije usne u luk -Mislim da toga nema u opsegu mojih osobina.- nasmeši se uglom usana. -Ma nećemo valjda pričati o kantama i smeću do sutra?- podigne obe obrve.

-Šteta onda. - slegne ramenima. - Okej okej, nećemo više. - izvije usne u luk. - Ali jednostavno je neko morao da ti održi predavanje. - kaže to kao da je ponosna pa se nasmeje.

-Evo, večno ću ti biti zahvalan na tome.- reče sa dozom ironije. -Samo će biti bolje kada bih znao tvoje ime, čisto da znam ime devojke koja mi je održila predavanje.- nakrivi malo glavu.

-Da, znam, i večno ćeš me pamtiti po tome. - klimne glavom i nasmeje se. - Hayley. - pruži mu ruku.

Prihvati njenu ruku -Metju.- osmehne se kratko. -O, budi sigurna da hoću.- reče misleći na to da će je pamtiti po tome.

-Pa drago mi je, Metju. - nasmeje se i klimne glavom. - Ovde si u prolazu ili?-

Podignuvši obrvu, upita je -Kada kažeš 'ovde', misliš na to da li sam došao u Majami na nekoli dana ili da li sam slučajno došao do jezera?- praveći se da je nije razumeo, iako jeste.

Suzi oči i napući usne jer je pretpostavila da je samo provocira, - O, pa ja se izvinjavam što nisam bila precizna. Kada kažem 'ovde' mislim na jezero. Vidim da nisi baš ljubitelj prirode. - ugrize ugao usana da se ne bi nasmejala.

Prebaci težinu na jednu nogu -Pa vidiš, ja sam mesečario i tako dospeo do ovde, inače nikad ne bih ovde došao svojom voljom.- održava ozbiljan izraz lica, uvlačeći dim cigare.

Raširi oči i pravi se da je iznenađena, dok je suzdržavala smeh. - Vau, stvarno? I, kako se sada osećaš povodom toga? Mislim jel ti krivo što si baš ovde dospeo? -

-Ni najmanje, upoznah tebe. Ne bih rekao da je ovo slučajnost.- klima glavom kao da potvrđuje svoje reči.