Lake

Šetala je putićem koji je vodio do jezera, a zatim zastala očarana svojim okruženjem. Sela je na travu, u hlad drveta i izvadila blok i grafitnu olovku.

Ležao je na travi već neko vreme sa rukom preko očiju kako mu sunčeva svetlost nebi smetala. Čekao je da će svakog trenutka njegov pas, Boo, skočiti na njega.

Brzim pokretima je skicirala i u tom trenutku su joj za oko zapali momak i pas. Nasmešila se za sebe i označila mesto na kom su oni bili na crtežu.

Počeo je tiho da laje, sklonio je ruke sa lica i pogledao je Booa - Ma tu si ti - Dohvati ga i izdignu u vazduh iznad sebe - Pa ti si mi se to ugojio.

Iznenadio ju je lavež psa, pa se štrecnula i ižvrljala crtež, a zatim opsovala.

Čuje nešto, pa spusti psa pored sebe i okrene se ka nekoj curi koja je držala blokče i olovku i koja je psovala. Pas ga je olizao o lice, te se obrisa rukom.
- Izvinjavam se ako te je moj pas omeo - vikne.

- Am, ma ne, nema veze - odmahnula je glavom i uputila mu slabašan osmeh, a zatim iskidala onaj list iz bloka i zgužvala ga.

Šapnuo je nešto psu, te je Boo otrčao do te cure i uzeo joj list iz ruke - Donesi - dovikne mu. Kada mu je pas doneo on odmota papir i kaže - Lepo crtaš.

Gledala je zadivljeno psa, a zatim trepnula par puta brzo - Ma, to je najobičnija škrabotina - odmahnula je rukom, a zaitim se pridigla i oslonila kolenima o zemlju - Tako je pametan - rekla je misleći na psa.

- Pametan, ali dosta trapav - kaže i pridigne se da malo bolje osmotri škrabotinu - Trabav je na gazdu - počeška psa po glavi.

- Uvek pokupe naše osobine. Moja mačka je lenja na mene, mada, to je ipak mačka, one jesu lenje - blago je slegla ramenima i nakrivila glavu - Kako se zove? -

- Boo - da papir psu, te joj ga Boo vrati - Pored toga što je trapav, veoma čudno laje. Većina ljudi kaže da podseća na plišanu igračku.

- Primetila sam - uzela je pomalo izbalavljen papir iz Buovih usta i uz grimasu ubacila u ranac, da bi kasnije bacila u kantu. Polako je ustala i došetala do dečka - Da se ne bismo dovikivali. Ja sam Ajvi. -

- Ja sam Dominic. - kaže i pruži ruku - Pa nismo se tolko dovikivali udaljeni smo samo pedeset metra.

Rukovala se sa njim, a zatim blago podigla obrvu - Aha, pa dobro, da se vratim ja onda tamo? Ili ćeš me pustiti da ti se pridružim? -

- Ne, slobodno mi se pridruži. NIsam misleo tako - spetlja se - Mislim nisam to hteo da kažem.. - počeša se po glavi neznajući šta da kaže.

- Opušteno - nasmejala se jer se spetljao i sela pored njega - Šta ti radiš ovako daleko od civilizacije? -

- Šetam ovo prase, -pokaza prstom ka Buu - lajao je celu noć pa sam sed digao ranije da ga prošetam.

- Prilično si raspoložen za nekoga ko nije mogao da spava. Ja bih sada ujedala da mi nije dao da se naspavam - osmehnula se i pomazila psa.

- Navikne se čovek posle toliko vremena provedenim sa njim - kaže i nasmeši se. Kad ga je pipnula prošaptao je - Pazi ujeda.

Kada je to rekao, zastala je i pogledala ga - Ma ne zajebavaj, vidi kakav je, kao plišana igračka. -

- Zašto svi to kažu - nakezi se - Mene podseća na krvoločnog ubilačkog psa, koji bio mogao da pobedi... čak i onu muhu.

Nasmejala se blago - Blago tebi, ako neko ikada odluči da te opljačka u sred noći, imaš pravog zaštitnika. -

- On jedva pobedi svoju senku ili svoj rep, ma kamoli da me zaštiti od provalnika - nakezi se i tapnu psa par puta po glavi.