Forest

Sedi na oborenom stablu i crta obližnje jezero.

Sedeo je neko vreme na panju slušajući muziku na slušalicama, pa je zatim ustao i krenuo da šeta.

Čuje šuškanje u blizini, pa se osvrne oko sebe ne bi li nekog primetila.

Nije video isprepleteno granje na zemlju, pa se sapleo o njih, ali je nekako održao ravnotežu i nije pao. -Sranje.- promrmljao je i nastavio je da hoda.

Ubaci blok u torbu i ustane polako, krenuvši u pravcu izvora zvuka -Ko je to?-

Začuo je nečiji glas koji je dopirao sa njegove leve strane. Okrenuo se i krenuo je ka tom pravcu.

Odahne kad vidi da je samo čovek u pitanju -Uplašio si me.-

Podigao je obrve -Šta si očekivala? Zombija?- izvio je usne u luk.

-Vanzemaljca.- našali se -Pomislila sam da je medved, čula sam da ih ima dosta u ovom području.-

-A ja ličim na jednog sudeći po tome što sam te uplašio?- isturio je donju usnu, tobože delujući razočarano.

-Nisam to rekla.- neprimetno prevrne očima i prebaci torbu preko ramena.

Pogledao je osuđivalački -Ali si aludirala na to.- međutim, nije mogao da suzdrži osmeh. -Šala mala.- rekao je zatim.

-Šali se ti koliko god hoćeš, ovo je bila ozbiljna situacija. Zamisli da je stvarno bio medved u pitanju.- cokne i sedne nazad na stablo -Šta radiš ovde sam?-

Coknuo je, imitirajući je -Zamišljam.- izbuljio je oči dok je izogovorio reč. -Valjda bih to ja trebao tebe da pitam, s obzirom na to da si ti ta koja se plaši medveda?- izgovorio je to kao pitanje.

-O, a ti se kao ne plašiš?- podigne obrve -Uživam u prirodi, jer u gradu očigledno ne mogu.-

-Možeš li se bojati nečega ako ne znaš da postoji?- upitao je, podignuvši obrvu -Znam da postoje medvedi, samo nisam znao da ih ima ovde.- objasnio joj je na šta je mislio kad je shvatio da se nije baš najbolje izrazio. -Plaža je bolje mesto za uživanje, ako mene pitaš.- rekao je i seo na kamenu koji je bio pored oborenog stabla.

-Zar nisi čuo za floridskog crnog medveda?- podigne obrve još više -Visim skoro svaki dan na gradskoj plaži i surfujem, ali danas je buđavo vreme, kao i valovi zajedno s njim.-

Odmahnuo je glavom, pa se okrenuo ka njoj -Koliko dugo surfuješ?-

-Od malena, otac je u slobodno vreme voleo da surfuje, pa sam i ja prateći njegov primer počela.- nasmeši se kada se priseti oca koji je ostao u Australiji -Ti? Mislim, surfuješ li?-

Tek je sad registrovao da ima evropski akcenat -Hej, odakle si ti?- upitao je, pa je tek onda odgovorio na njeno pitanje -Ne surfujem, samo sam radoznao.- nasmešio se blago.

-Iz Australije.- klimne glavom -Kad smo već kod radoznalosti, nisi mi rekao svoje ime.-

-Nisi ni ti meni svoje.- izgovorio je rečenicu engleskim akcentom. -Kristof.- rekao je nakon kratke pauze.

-Freja.- uhvati mu ruku kako bi se rukovali -Englez, ha?-

Prihvatio je njenu ruku -Da.- nabacio je ponosan osmeh. -Mada sam potisnuo svoj akcenat, ljudi me mnogo smaraju ovde.- zakolutao je očima. -Šta drugo radiš osim što surfuješ i kriješ se od ljudi u šumi u kojoj ima medveda?-