Forest

Sedi naslonjen leđima na drvo i crta pejzaž koji je pred njim u svom bloku, koji uvek nosi sa sobom.

Šeta sa lukom u jednoj ruci tražeći metu koju je postavio pre neki da, nadajući se da je neko nije maknuo.

Čuje nečije korake ali se ne obazire kako ne bi izgubio inspiraciju.

Izvadi strelu, nategne luk i ispali. Pogodio je u drvo koje je ovaj crtao. Nastavi ka tom drvetu da uzme strelu.

Iscima se i reflektivno okrene glavu ka pravcu odakle je strela ispaljena. -Ovo bi trebalo da me impresionira?- upita ga, malo u podjebavalačkom tonu.

Okrene se ka njemu i zakoluta očima - Naravno da ne - kaže - Ovo radim kad mi je dosadno. - Izvadi strelu i pogodi u drvo na koje je bio navaljen.

Reflektivno se nagne na drugu stranu, pa ustane. -Okej, počinjem da mislim da vršiš atak na mene.- isptivalački ga odmerava pogledom.

- Ne - kaže - Samo se izležavaš na drvetu sa metama.. Da, može se reći da vršim atak na tebe.

-Ne?- podigne levu obrvu -Da?- zatim desnu. -Odluči se.- vrati blok i olovu u džep, ne skidajući pogled sa njega.

- Opušteno, nisam ja bolesnik koji je pobegao iz zatvora željan da nekog ubije - kaže i spusti luk na zemlju kako bi ga uverio.

Nasmeši se -To je upravo ono što bi neko takav učinio.- međutim, intuicija mu govori da ovaj nije ništa od navedenog, ali odluči da nastavi. -Zanimljiv je taj zatvor, ako si tamo naučio da koristiš luk.-

- Nisam bio u zatvoru, helou - kaže i podigne obrvu - Naučio me otac, još dok sam bio dete.

-A ipak nisi bolesnik koji je nedavno pušten iz zatvora?- izgovori to brzo. -Huh, dobro je.- oponaša ponašanje čoveka koji je rasterećen.
-Inače, nisam primetio te mete.- okrene se ka drvetu na kome se naslonio predhodno, i ugleda jedva primetnu metu.

- Ali sam juče pušten iz ludnice -zeza se, ali to kaže ozbiljnim glasom - U ludnicu sam otišao zato što sam gurnuo čoveka sa litice visoke 7 metra.

Ne poveruje mu, jer je nevešto slagao -Onda se radujem što mene neće da sustigne slična sudbina, jer ovde nema litica.- slegne ramenima kao da se izvinjava.

- Mogu te odvesti do jedne, ako tolkiko insistriraš, daleka je samo 3 km, ali nije nešto mnogo velika, nekih 9-10 metra.

Nasmeši se sebi u bradu -Ne danas.- okrene se i izvadi strelu iz mete, koju je ovaj ispalio, pa krene da je proučava. -Moj drug koristi slične.- promrmlja.

- Hajde onda sutra - kaže - Insistiram. Pa dobro, nema tu neka razlika među strelama - kaže.

Odluči da ignoriše predhodnu temu. -Vidiš, ja bih se složio s tobom, s obzirom na to da je moje znanje o lukovima i strelama, maltene, smešno, ali moj drug koji je, može se reći opsednut njima, ne bi se nipošto složio.- prelazi prstima oprezno preko oštrice.

- Ja ovo radim samo u slobodno vreme, tako da se ne razumem u to, a i mislim da je nebitan luk, niti strela - kaže i sagne se da uzme luk.

Dobaci mu strelu, pa prekrsti ruke na grudima -A šta je po tebi bitno?-

- Ništa, samo zabava i ubijanje dosade - napne strelu i pogodi pored mete - Šra je tvom drugu zabavno?

Izvije usne u luk kad ovaj ne pogodi metu. -Veruj mi i ja se to pitam, a vala, i njega pitam, samo mi on nikad ne daje konkretan odgovor.-

Uzme još jednu strelu i ispali je. Pogodio je metu - Skinućeš taj osmeh sa lica sad? - nakezi se - Verovatno je neki zaluđenik ovim.