St. Laurence's Park

(Podigne obrvu) Vouu zaručnik kažeš?
(Kima glavom iznenađeno i vrati se na mjesto na kojem je sjedio)
A što taj tvoj zaručnik kaže na to što lutaš ovako sama u ovo doba noći?
Nikad neznaš na kakvog manijaka možeš naletjeti.

-Pa da vidimo...- napući usne praveći se da razmišlja -Recimo da ne zna da sam sad ovde, moji roditelji.. veoma su strogi i staromodni.- spusti pogled pokušavajući da ostane ozbiljna -Vaspitana sam po principu "ništa pre braka"- pogleda ga postiđeno pa prasne u smeh pošto nije mogla više da izdrži

(Podigne obrvu i zbunjeno ju pogleda.)
Jer ti to mene zajebavaš? (Pogleda je ozbiljno)
Nebih volio preokrenuti onaj rezultat na izjednačeno (Opako se nasmije)

Kada je prođe napad smeha ćuti neko vreme kako bi bila sigurna da je neće uhvatiti ponovo pa ga onda pogleda -Za nekoga ko je veliki džentlmen trebao bi da znaš na koji prst se stavlja verenički prsten. A što se tiče poziva, sestra je previše paranoična od kako sam otišla od kuće.- ustane polako pa ga pogleda preko ramena -Praviću se da nisam razumela to poslednje.-

(Prođe rukom kroz kosu, pomalo posramljeno što odmah nije shvatio)
Ni u jednom trenutku nisam rekao da sam đentlmen (Namigne joj)
Bježiš od kuće? Čini se da nam lijepe oči nisu jedina zajednička stvar.
I znam da si tu zadnju stvar čula bolje od svih ostalih (Nasmije se nekako ponosno)

Nakezi se -Ma kako si samo znao?- ogrne džemper pošto je postajalo malo hladno -Ko zna, možda imamo još toga zajedničkog.- ugleda novčić na zemlji pa ga dohvati i baci u jezero

Ja sve znam! (Šapne joj na uho)
Kakav bi ja to psihotični ubojica bio da neznam apsolutno sve o svojoj žrtvi?
(Pogleda je nakon što je bacila novčić u jezero)
Evo, sada sam sto posto siguran što si zaželjela kada si bacila taj novčić

Okrene se ka njemu -Poželela sam isto što i svako veče. Tri stvari. Prva, da se nakupi što više novca kako bi na kraju godine deca iz sirotišta dobila sve što im treba. Druga, da svi budemo zdravi i treća, da upoznam svog princa, ali ne na belom konju nego u ferrariu.- zatvori oči smešeći se pri samu pomisao na auto pa ga pogleda -Molim te, prosvetli me i ispričaj mi nešto zanimljivo o meni.-

hhhh (Naceri se) Pa evo prva zanimljivost kojom se može pohvaliti je ta da si upravo si upoznala vlasnika čak dva ferraria, o ostalima da ni ne govorim.

Krene da se smeje pa zastane kada vidi da je on ozbiljan, a onda kaže bez razmišljanja -Provozaj me sutra i pokazaću ti svoju skrivenu tetovažu.- podigne ruke kao da se brani, kezeći se kao neko dete

Dogovoreno! (Nasmije se krajem usana)
Ali, što ako nisam zadovoljan tom skrivenom tetovažom?
(Približi joj se i zavodnički joj prišapne na uho)
Vožnja u mom ferrariu stajat će te puno više od tetovaže.

-Onda ću ti pokazati onu drugu.- uzvrati mu istim tonom pa se okrene na peti i krene ka kući -Pošto si serijski ubica verujem da znaš sve o meni pa i gde živim. Dođi oko jedan.- kada se odalji nekoliko koraka okrene se, mahne mu, a onda ode kući zaboravivši torbu na klupi

Znaš dobro na što sam mislio, sutra nema izvlačenja! (Vikne joj dok je odlazila, još nekoliko trenutaka stoji tako dok je više nije vidio. Okrene se i vidi da je zaboravila torbu, kroz glavu mu je čak prošla misao da krene za njom i da mu je vrati, no kakvo bi mu zadovoljstvo to donjelo. Odlučio je malo pronjuškati po torbi i vratiti joj je sutra. Uzme torbu i ode kući.)

Seta se parkom, razgledajuci oko sebe, pa sjedne na jednu od klupa i izvadi knjigu, koju je ponio, nastavljajuci ju citati gdje je stao u stanu.

Sedi na klupi pored i lista časopis, ne obraćajući puno pažnje na sadržaj, pa zato podigne pogled kada začuje korake nedaleko od sebe.
- Izvini što te prekidam, ali moram da te pitam gde si našao tu knjigu - obrati mu se čim primeti korice - Tražila sam je u svim knjižarama i nigde je nisu imali. -

Isprva bude malo iznerviran, jer ga je prekinula na zanimljivom djelu knjige, ali podigne pogled kada shvati da ga pita o knjizi.
"Um.. U Indiani" kaze, malo iznenadjen sto je cula za knjigu, jer nije bila bas popularna. "Kako si cula za nju? Nije bas da je na listi bestselera"

- O, znači baš nemam sreće - promrmlja pokunjeno, pa se osmehne, jer je volela da priča o knjigama - Nije, ali treba da bude. On mi je jedan od omiljenih pisaca zbog kompleksnih likova i bistrih pogleda na svet, obožavam njegove knjige. Tražila sam neku novu i ta mi je baš privukla pažnju. -

Klimne glavom i nasmije se, shvatajuci da dijeli njeno misljenje. "Ova mu je najbolja do sada, barem meni. Radi se o djevojci koja ima rak. Citam ju vec drugi put" zastane kratko.
"Je li slobodno?" pokaze na njenu klupu, jer mu je bilo glupo da su ovako udaljeni dok pricaju.

Klimne glavom i skloni torbu da bi mu napravila mesta.
- Ne sumnjam da je fantastična. Mogu li? - pokaže na knjigu, jer je htela da pročita opis na koricama.

Sjedne na klupu pored nje pa joj ispruzi knjigu i promatra ju dok je citala.
"Mogu ti je posuditi da procitas" nasmije se. "Naravno, samo ako zelis"

Zatakne kosu iza ušiju, da joj ne bi smetala, pažljivo pročita tekst sa poleđine i prelista par strana.
- Stvarno? - osmehne se široko i podigne pogled na njega - Volela bih to, ali kada ti završiš sa čitanjem. -

"Rekao sam ti vec da ju po drugi put citam" slegne ramenima. "A i imati cu izgovor da te ponovno vidim, tako da je pobjeda-pobjeda situacija, stvarno" izvije usne u osmijeh. "Ali naravno pod uslovom da mi ispricas utiske na kraju"

Nasmeši se naglo i pomalo stidljivo spusti pogled - Dogovoreno. -

Nasmije se i klimne glavom, pa shvati da se uopce nije pretstavio. "Ja sam Augustus, usput"

- Valeri - kaže i dalje gledajući u knjigu - Jesi iz Indijane ili? - tapne prstima knjigu, jer joj je spomenuo da ju je tamo nabavio, i konačno pogleda u njega.