Forest

Ispusti neki blago podrugljiv zvuk kad mu ovaj kaže za osmeh. -Ne verovatno, to je činjenica.- zakoluta očima na tu pomisao. -A ti uvek dolaziš ovamo i isapljuješ strele na strance kad ti je dosadno?- napravi nekoliko koraka ka njemu jer su bili udaljeni, da su se na neki način dovikivali.

- Da, to mi je hobij, tako ih rasteram i ponovo mogu na miru da gađam metu. Mada to mi sa tobom ne ide. - kaže i dođe dodrveta i da izvadi strele - Previše si uporan.

Ne može da odluči da li mu je ovaj lik zanimljiv ili čudan -Am, ko dođe prvi, prostor je njegov.- našali se, mada je zvučio čudno.

- Ja sam ovde došao pre 7 godine, koji je sada tvoj izgovor - podigne obrvu i nakezi se. - A i ta pravila ti i ne važe baš ovde.

Podigne obrve -Kad sam to rekao, mislio sam na jedan dan. U smislu, ko prvi dođe danas, ima veće pravo da tu boravi koliko želi. Ma znaš šta, nema veze. Ostaviću te da se iživljavaš nad jadnim drvećem.- pročisti grlo.

- U pitanju je samo jedno drvo, u koje pucam 7 godina - slegne ramena - Idi slobodno, niko ti ne brani.

-Mora da ti se to drvo strašno zamerilo, kad ga gađaš sedam godina uzastopno.- iskrivi malo glavu, ali se ne pomeri jer ga je zanimalo zašto ovaj to radi.

- Veoma strašno, umalo me je ubilo, pa mu se svetim već 7 godina - kaže ironično i zakoluta očima - Jel ideš il?

Iako je svestan njegove ironije, upita ga -Ma, je l'? A kako se to desilo?- gleda ga zainteresovano.

- Pa znaš, šetam ja šumom pijan i ono iskoči ispred mene i udari me u lice - kaže i ispali strelu u drvo - Polomio mi je nos i napravio sljivu na oku.

-Ko još šeta šumom pijan?- napravi grimasu, razmišljajući o tome koliko ovaj ima detinjasto razmišljanje.

- Narkoman, idiot, zaljubljenik u prirodu, idiot.. jesam spomenuo idiot? - podigne obrvu.

-Narkomani inače ne piju, a idioti i te kako.- klima glavom. -Sam si to rekao, ja samo ponavljam tvoje reči.- podigne ruke kao da se brani.

- Šta ako sam ja idiotski narkoman - podignu obrvu i nakezi se - A šta kažeš da ne idemo do litice, nego da ti otvorim glavu ovom strelom - pipne vrh strele.

-Onda bih rekao da si opasni sadista koji je pobegao, ne iz zatvora, već iz ludnice.- zakoluta očima i opet ga odmeri pogledom.

- Ne brini neću ti otvoriti glavu.. još uvek. - ponovo gađa u metu. - Nekako si mi zanimljiv, taj način podsmevanja i to.

-Baš se radujem.- nasmeši se sarkastično, davši mu odgovor i na prvu i na drugu izjavu. -A tebe zovu kako?- podigne obrve.

- Dominic, drago ti je - kaže - A ti se zoveš? Kremenko? - zeza se.

-A stvarno? Nikad ne bih rekao da sam ostavio dobar utisak na tebe.- sarkastično izjavi. -Stvarno izgledam kao pećinski čovek?- upita ga, namestivši uvređen izraz lica.

- Pa ta kosica pomalo daje utisak, a i tvoj glas je nekako previše dubok i dosadan - kaže - A i stajling ti nije nešto - zeza ga - A ime pećinskog čoveka je?

Namršti se -Ako ćemo se opisivati, ti izgledaš kao neki emos sa tom plavom kosom, dok ti je glas pomalo piskav i ne odgovara ti nekako.- skupi usne. -Možeš me zvati Kremenko ako želiš.- ne želi da mu kaže svoje ime još uvek.

- Pa Kremenko, planiraš otići - kaže - Ili da razmislim o tome da ti otvorim glavu. I da nije me briga za tvoje mišljenje - nakezi se zlobno - Kremenko

-Ne možeš mi otvoriti glavu strelom, a još ako uzmemo o obzir to da nisi baš najbolji sa lukom i strelom...- podsmehne mu se. -Bilo je... zanimljivo upoznati te, Di.- namerno ga nazove početnim slovom njegovog imena, pa se okrenu i krenu.

Pogleda u njega i kad se on okrenu ovaj mu ispali strelu pored glave - Jesi i dalje siguran da nisam dovoljno precizan, Kremenko? - nakezi se.

Okrenu glavu preko ramena, kada mu je strela prošla pored glave -Definitivno jesam.- reče mu uz podgrugljiv osmeh i nastavi da hoda i za par sekundi nestade s vidika.